Zamor je stanje i posledica fizičke aktivnosti.
Umor je stanje psihe, odnosno posledica psihičke aktivnosti ili neaktivnosti.
Sindrom hroničnog umora je poremećaj koji karakterišu iscrpljujući umor i različite telesne i psihološke smetnje. Najčešće se javlja posle infekcija, i kao posledica imunoloških poremećaja. Kod žena se javlja dva puta češće, i to obično na uzrastu od 25 do 45 godina. Hronični zamor je praćen psihološkim tegobama i depresijom, a izaziva otežano kratkoročno pamćenje, slabu koncentraciju i pažnju. Umor može da traje neprestano ili da se češće ponavlja i ne može da se ublaži odmorom i spavanjem. Redovno smanjuje radnu, obrazovnu, društvenu i ličnu aktivnost. Često izaziva upale grla, povećanu osetljivost vratnih i pazušnih limfnih čvorova, izaziva bolove u mišićima, zglobovima (ali bez crvenila ili oticanja) i glavobolje novog tipa i jačine.
Interesantna je činjenica da ovaj sindrom nastaje naglo kod osoba koje su ranije bile aktivne, bolje reći, kod preaktivnih osoba, i to u trenutku kada dođe do iscrpljenja jednog ili više regulatornih mehanizama. Brzo i lako fizičko zamaranje treba da nas zabrine. Telo nam na taj način šalje sledeće informacije:
a) ili smo u veoma lošoj kondiciji, pa nam je aerobni kapacitet slab,
b) ili je već reč o nekoj bolest srca i krvnih sudova, poremećaju sastava krvi, slabog rada štitne žlezde...itd.
Za početak, treba započeti sa fizičkim treningom, i to sa onim lekovitim fizičkim aktivnostima koje smo detaljno objasnili u knjizi. Pri tom stalno pratmo rad srca – puls, koji za vreme vežbanja ne sme biti veći od 110 – 120 otkucaja u minuti. Posle deset dana takvog treninga vide se i prvi rezultati. Tada slobodno možemo da isključimo slabu fizičku kondiciju kao uzrok našeg brzog zamaranja, pa ukoliko se ono i dalje dešava i ne primećujemo nikakvo poboljšanje, neophodno je otići na ispitivanje.
Angina pektoris je danas najčešći uzrok brzog fizičkog zamaranja (može da se manifestuje i posle seksa) a izaziva nedostatak kiseonika u srčanom mišiću.
Hronični zamor i umor mogu prouzrokovati nastajanje svih ostalih bolesti. Najčešće izazivaju infekcije, slabost imunološkog sistema i drugih odbrambenih sistema.
Preuzeto iz knjige "Tajne zdravlja, oboljevanja i samolečenja" autora Prim. dr Mileta Manojlovića.
Povratak na izbor tema > |
