Prim. dr Mile Manojlović, specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Banji "Rusanda" u Melencima

1. Ako spadate u one osobe koje su dovoljno fizički aktivne, ali tu svoju aktivnost stalno stereotipno ponavljate, znajte da će se vaš organizam brzo navići na te iste pokrete i potrošnja kiseonika će opet biti mala! Zato i pored toga što ste fizički aktivni (npr.: idete peške na posao, u prodavnicu; ne koristite lift, već se penjete stepenicama; radite posao koji podrazumeva fizičko angažovanje...) treba ipak da uvedete tri puta nedeljno trening (sobni bicikl, bazen, brzo hodanje...) jer ćete samo na taj način omogućiti organizmu da doživi potrebno fizičko nadopterećenje.
2. Kako dozirati to opterećenje? Na osnovu ubrzanja rada srca! To je osnovni i najvažniji parametar, jer je najslabija tačka organizma upravo spora adaptacija srca, krvnih sudova i sistema za disanje, na fizički napor. Kod zdravog, utreniranog organizma potrebno je 3 - 6 minuta fizičke aktivnosti da bi se organizam adaptiro na fizički napor. Zamislite onda koliko traje adaptacija neutreniranih, obolelih osoba ili srčanih bolesnika!?
3. Koliko vremenski treba biti aktivan? Dovoljno je vežbati tri puta nedeljno, u trajanju od 30 do 45 minuta, ali ne u kontinuitetu, već kao što smo to objasnili u knjizi. Osim toga, obavezno je svaki dan pešačiti 3 do 5 kilometara, i znajte da se broje svi koraci pređeni u toku tog dana.
4. Kakva aktivnost se preporučuje? Odgovor je jasan: aerobna. Takva aktivnost omogućava da je organizam stalno u ravnoteži po pitanju potrošnje i dopremanja kiseonika u sve mišiće (pa i srčani mišić, što predstavlja najveću opasnost kod srčanih bolesnika). Ovo se najlakše postiže kad je organizam u pokretu, tj. kada se bavimo aktivnostima koje angažuju veće mišiće tela: plivanje, vožnja bicikla, stoni tenis, brzo hodanje, kontrolisano trčanje. Treba izbegavati aktivnosti pri kojima se određena grupa mišića nalazi u grču, izbegavati dizanje tereta kao i svaki vid napinjanja u stomaku.