Prim. dr Mile Manojlović, specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Banji "Rusanda" u Melencima
Koja automatika se uspostavlja za vreme pušenja?
Nije nikotin glavni razlog pušenja, kao što to nije bio ni na početku sticanja ove loše navike. Pođimo od sastava duvana gde ima od 1 do 3 % nikotina, dok ga u cigaretama ima samo 0,7 do 1,5 % (a tu je još i ugljen monoksid, cijan-vodonik, arsen, aldehidi, ketoni, piridinska baza, ugljovodonik...itd).
Prema najnovijim i sasvim sigurno najvažnijim informacijama do sada, osoba koja dnevno puši više od 20 cigareta napravi 10 000 pokreta prstima obe ruke i ostalim delovima tela koji učestvuju u procesu pušenja. Stara i dobro poznata informacija iz medicine uči nas da je motorno pamćenje trajno pamćenje, i u skladu sa ovim najnovijim informacijama, to je najveći problem pri odvikavanju od pušenja! Nije dakle problem nikotin (jer ga ima suviše malo u cigaretama da bi nam falio) već je problem tih 10 000 pokreta na koje smo se navikli i koje sada treba nekako nadoknaditi!
Kada ostavljamo cigarete, pušenje možemo zameniti na primer uzimanjem vode i nakon toga pranjem čaše, kako bismo ponovo svakog dana doživeli taj broj pokreta. Pijenje vode nam pomaže da napravimo novu zdravu automatiku, ali i da izbegnemo čestu zamku kod ostavljanja pušenja, a to je kada bivši pušač cigaretu nadoknađuje grickanjem slatkiša i povećanom ishranom.
Pušači uvek misle da su u pravu i da sve drže pod kontrolom, kao i da pušenje nije baš toliko škodljivo za njihovo zdravlje – e pa, ako već tako mislite, evo Vam malo matematike i dokaza da niste u pravu:
14 cigareta - 4,4 puta povećava šansu za nastanak bolesti srca
34 cigarete - 14 puta povećava šansu za nastanak bolesti srca
Više od 35 cigareta dnevno - 20 puta povećava šansu za nastanak bolesti srca.
Osim toga, kod pušača postoji 50 puta veći rizik da obole od raka disajnih organa.
Nepušači, oprez! Ako boravite u prostorijima u kojima se puši, svaki sat proveden u jednoj takvoj prostoriji jednak je jednoj ispušenoj cigareti.
Preuzeto iz knjige "Tajne zdravlja, oboljevanja i samolečenja" autora Prim. dr Mileta Manojlovića.
