Povećana masnoća u krvi je faktor rizika za bolesti srca i krvnih sudova, a kao posledica se javlja zakrečavanje krvnih sudova - ateroskleroza.

I ova bolest narušava stalnost sastava unutrašnje sredine, dok sve ostale sredine mogu da trpe ili eventualno budu uzrok postojećeg stanja.

Razlikujemo nekoliko vrsta masti:
a) Neutralne masti tj. trigliceride,
b) Fosfolipide i
c) Holesterol

Upotreba masti kao energetskog izvora podjednako je važna organizmu kao i upotreba ugljenih hidrata. Kada se unese više ugljenih hidrata nego što je potrebno, oni se pretvaraju u trigliceride, koji se zatim deponuju u energetski depo – masno tkivo. I višak belančevina prolazi kroz isti proces.

Nasuprot tome, ishrana bogata holesterolom povećava holesterol u krvi samo za 15 do 25 %, i ovaj podatak krije objašnjenje zašto dijete nisu najefikasniji način mršavljenja i smanjenja masnoće u krvi. Nameće se logično pitanje ko je onda odgovoran za preostalih 75 %  holesterola? Odgovorne su sledeće situacije u organizmu:

• Kada u ishrani postoji višak ugljenih hidrata, masne kiseline se sintetišu brže nego što se razgrađuju, i obrnuto, kada postoji manjak ugljenih hidrata u ishrani, masne kiseline se više razgrađuju nego što se sintetišu. Ovo saznanje treba upotrebiti u lečenju povećane masnoće u krvi.
• Sedam hormona endokrinih žlezda ima veliku ulogu i odgovornost u iskorišćavanju masti za stvaranje energije. Primer: Nedostatak insulina ili tireoidnog hormona povećava koncentraciju holesterola u krvi, dok je višak tireoidnog hormona smanjuje.
• Unošenje masti, koje sadrže visoko nezasićene masne kiseline, obično izaziva smanjenje koncentracije holesterola u krvi.

Koje masnoće štite, a koje izazivaju aterosklerozu?
- Holesterol male gustine LDL je zloćudan i najvažniji je faktor u nastajanju ateroskleroze.
- Holesterol HDL je dobroćudni holesterol jer štiti od ateroskleroze (manjak ovog holesterola  može biti nasledan). Odnos između ova dva holesterola je najbitniji i ne sme da prelazi 3x1(LDL/HDL). 
U ovim odnosima masnoća u organizmu krije se tajna oboljevanja.


Preuzeto iz knjige "Tajne zdravlja, oboljevanja i samolečenja" autora Prim. dr Mileta Manojlovića.

Povratak na izbor tema >